Често у животу наиђу они добро познати периоди када се осетимо заглављено и немоћно да променимо ситуацију у којој смо…
Осећамо да нам нешто недостаје како бисмо то променили, али нисмо сигурни шта је то што нам фали…
Са једне стране имамо утисак да нам је потребан неко да нам помогне, са друге стране навикли смо да ”смемо да верујемо само себи” и да ”све морамо сами”. Заглављени између страха од самоће и страха од блискости јер можемо бити поново повређени. Удаљујући се од себе и бола у нама, удаљујемо се и од других људи око нас…
Мислимо да нам је потребна само одређена информација и да ће се онда све у нама променити.
Или, сматрамо да ”када освестимо зашто нешто радимо, тада ћемо се ослободити тога и наставити слободно да живимо”.
Међутим, често на психотерапији или читањем књига освестимо зашто нешто чинимо… али ни даље нема промене. Остајемо заглављени.
И тада бивамо још више фрустрирани и осећамо се немоћно јер се нисмо променили, па почињемо да мислимо да ”са нама нешто није у реду” и да ”нама нема помоћи”.
Да, знање нам може помоћи да разумемо шта се у нама дешава и зашто, али за промену стања у ком смо је потребно више од информације и тога да само освестимо зашто нешто чинимо… Неопходно је да свесно осетимо емоције у телу како би нас оне покренуле и помогле нам да остваримо оно што дубоко у себи осећамо као позив на промену.
Да бисмо свесно осетили емоције неопходан нам је сигуран однос у коме можемо да будемо оно ко јесмо и да не будемо због тога одбачени. Тада полако учимо да овладамо нашим бесом, страхом, тугом, стидом и потпуније осећамо радост, мир, љубав.
Да би све ово започели, потребно је да направимо ПРВИ КОРАК. И да, за тај први корак нам понекад јесте потребна подршка.
Зато желим да знаш да сам ту да ти будем подршка док правиш први корак ка промени коју желиш да оствариш. 🙂
За почетак, покушај да одговориш на ово питање:
”Шта је оно што те тренутно спречава да помогнеш себи и направиш промену коју желиш?” (Буди што конкретнији у одговору).
