Интервју са брачним паром
Када људи из вашег окружења уоче позитивну промену у вама, пожеле да и сами доживе нешто слично.
Тако се деси да Упознај себе програм упише више чланова породице – деца и родитељи, супружници, партнери, браћа и сестре, пријатељи. Упознајући оно најбоље у себи и откривајући најлепши део себе утичу и на своје окружење и учвршћују, граде и побољшавају, како међусобне, тако и односе са другим људима око себе.
Прича младог пара из дијаспоре управо је једна од таквих – прича о промени која им је помогла да савладају неке сопствене изазове, учврсте блискост и остваре промене у односима, у родитељству и каријери.
Програм је најпре уписала супруга, која се борила са повременим нападима панике и опсесивним мислима, а желела је да јој психотерапеут буде неко ко је и сам у вери.
Када је открила Данила привукао ју је сам назив програма – Упознај себе, али онда је кренула да се двоуми – пита а се да ли би имала храбрости да упозна себе за та два месеца и да ли је цена превисока.
Али како су се опсесивне мисли појачавале, а напади панике нису пролазили, заказала је уводни позив са Данилом и како јој је његов приступ пријао одлучила да упише програм.
У сваком тренутку имате подршку
Самим тим што није био ни наметљив, ни нападан као што то раде неки да само продају своју услугу, производ или шта год, мене је то додатно привукло. Дао нам је слободу. Знала сам да је то нешто што је право и чиме треба да се водим.
Промене, које су брзо постале видљиве, инспирисале су супруга да и он крене на пут упознавања себе.
Гледајући њу, колико је она напредовала за вријеме тог програма, то је и мене некако охрабрило да кренем на програм. Као и њој, тако и мени исто много битно што је Данило при цркви и што је вјерујући. То ми је био један од главних подстицаја да кренем на програм.
Програм је њему помогао да се избори са својим изазовима – анксиозношћу и стидљивошћу и страховима од грешке.
Нисам био свјестан тих ствари, али Данило ми је отворио очи кроз програм. Све сам држао у себи, био сам много затворена особа. Да бих дошао до спознаје да сам осјетљива особа – емотивац и сензитивац.
Сензитивац, што никада за себе не бих ни помислио, нарочито не кад одрастате уз увјерење да мушкарац мора да буде јак као стијена. Побољшао ми се и однос са супругом, више сам почео да јој се отварам. Био нам је добар однос и прије, али сад је још бољи. Мислим да ће, уз Божију помоћ да буде и све бољи.
Радимо на себи по истом принципу
Замолили смо их и да опишу промене које су уочили код овог другог, што су са љубављу и радошћу учинили.
Она је освестила да је покушавала да све контролише али је кроз програм научила да се више препусти Богу. И доста је освестила своје генерацијске трауме. Друга ствар што сам приметио код ње у односу на прије – много боље примећује емоције – на себи и код других људи.
Имамо и другачији однос са дјететом у смислу постављања граница према њему, али и ослушкивање његових потреба, веће присутности и разумијевања.
Многе ствари из нашег дјетињства смо освијестили и не бисмо хтјели то што се нама дешавало и што није баш примерено, а што су наши, (не из неке зле намере) већ неким незнањем и генерацијски преношено радили с нама, да прекинемо.
Туђе мишљење о вама не одређује вашу вриједност
Она додаје да је освестила велики број уверења којих није била свесна, а која су потекла из породице порекла. Реченица коју је чула на програму, усвојила и упамтила до данас гласи Туђе мишљење о вама не одређује вашу вриједност. То је отворило потпуно нове видике.
Откривање да нисмо исто што и наша емоција допринело је смањењу анксиозности и опсесивних мисли. Научила је да се заузме за себе и постави здраве границе.
Осјетила сам да више поштујем себе, да сам ближе себи сад. Ево, мало се јежим, али мислим да јесте тако, да сам ближе себи сада, после овог програма, него што сам икад била.
За супруга каже да иако је био диван све вријеме, сад је још дивнији.
Промјена која се десила код њега је да смо постали отворенији и рањивији једно са другим и самим тим, кад смо отворени и рањиви, имамо већу повезаност између себе и усмерени смо више једно на друго. За сина се исто трудимо да не преносимо на њега неке своје трауме.
И код мене и код њега примећујем да, унутрашњи критичар који је био јак, се полако утишава.
Урадили смо нешто добро за себе
Осим односа према себи и оног међусобног променили су се односи и са другим људима. За њу је постављање граница било изузетно важна лекција јер су, како каже, људи престали да је узимају здраво за готово. Неки односи су се променили, а неки који раније нису били здрави, су престали да постоје.
Боље је немати никакав однос него имати некакав који је неквалитетан, сагласни су.
Ни у једном тренутку нисте препуштени сами себи
Исто, мислим да су се односи са неким људима промијенили на боље, зато што смо и ми постали отворенији за друге, једноставно приступимо другачије човеку, свако има неке своје изазове с којим се носи и самим тим кад човек ради на себи на оваај начин, онда боље схвата друге, објашњава она.
Данилови програми су осмишљени као рад у заједници, што је за њега у почетку представљало изазов, али ствари су се променили када је увидео да, слушајући друге долази до решења за изазове са којима се и сам сучавао.
Некад бих хтио да се јавим да причам нешто и онда неко прича о нечему што је јако слично мом случају, и осјетим да немам потребу да се јавим, јер обрађују исто као што бих ја питао, можда чак и боље.
За супругу је групни рад на почетку, док није на свом примеру искусила исцељујућу моћ заједнице, такође представљао изазов, који је, уз подршку групе такође успешно превазишла.
Када испричате све, ви добијете толику подршку, разумијевање и љубав коју нисте добили сигурно годинама уназад, на начин који вам је требало.
Тако да заједница је нешто што је предивно, један благослов. Видите да се људи соочавају са сличним изазовима, да нисте сами, да има неко ко пролази и теже ствари… Саосјећамо једни са другима.
Ја нисам видела никог са програма, а као да су ми род најрођенији. Буквално је тако.
Препуштање себе Богу
Иако су, у сваком смислу, обоје напредовали настављају да раде на себи јер боље, лакше и лепше комуницирају и лакше се сналазе у различитим животним ситуацијама.
Ми смо полазници свих Данилових програма. Свиђа нам се Данилов рад и мислим да све што смо чули за себе и што смо освијестили, све то можемо и на сина да примијенимо. Он сад има скоро четири године и мислим да је право вријеме да неке ствари које смо радили погрешно мијењамо.
На питање да ли би и зашто препоручили упознавање себе и остајање са собом на начин на који то нуде истоимени програми обоје су сагласни без дилеме.
Сви његови програми, без апсолутно икаквог преувеличавања су најбоља инвестиција, у коју смо уложили.
С тим се мени исто свиђа, што Данило није само психотерапеут и теолог. Он је прије свега човјек са душом, човјек у вери. Њему је стварно стало до вас, да вас чује, да вас види. И то је јако, јако ријетко данас.
Бог, заједница, Данило – добитна комбинација, закључује супруг са осмехом.
