Интервју са учесницом програма Упознај себе
Посвећен, темељан и дубински рад на себи неизоставно дају резултате, а доказ за то је полазница програма која је Упознај себе уписала пре две године, и након изузетних резултата које је остварила кроз само два месеца, наставила да похађа програм Остани са собом. Сада је део Ниси сам групе, што планира и да остане док год буде осећала потребу.
Један од њених најимпресивнијих резултата је то што је похађајући програм у великој мери решила проблем са псоријазом, а оно што је најзанимљивији део њене приче, коју је са нама поделила анонимно, јесте сам почетак – када се двоумила да ли да уложи у програм или да купи машину за сушење веша.
Превагнуо је програм, за који је, како сама каже, сазнала преко Вероучитељке и заинтересовала се јер је неколико месеци пре тога раскинула дугу везу и, према њеним речима, остала заглављена, тако да јој је сваки месец бивало све горе.
Преживела сам без машине за сушење веша
Ако ми није било боље или исто, било ми је горе и схватила сам да ми треба неки вид помоћи да то превазиђем и онда сам сазнала за Данилов програм, каже она и дoдаје да јој је једина бојазан била колико то кошта.
Зато што сам те године купила стан и имала страховите трошкове и остале су ми паре за машину за сушење веша. И онда сам мало читала о Данилу, истраживала и чујем се са њим. Ја сам му се обратила мејлом, он ми је рекао цену и предложио време састанка. Прихватила сам време састанка иако ми је било баш скупо. Попричала сам са њим, допао ми се и рекла сам “Ја само не знам да ли ћу да прихватим зато што ми је скупо.”
Он каже “Ја не могу да те терам, имаш још два дана да одлучиш и имају два места слободна па ти сама одлучи шта ти је приоритет.”
Тако сам преживела пар месеци без машине за сушење веша и преживела бих буквално и без машине за прање веша у том моменту. После сам брзо прешла да живим и код новог дечка.
Нисам била свесна да је то од програма
Оно што се показало важним јесте посвећеност програму и примена наученог и понављање – из дана у дан, из ситуације у ситуацију. На тај начин до промене долази и када је у питању конкретан изазов на коме смо радили, а можда и нешто чему свесно нисмо поклонили толико пажње.
Радом са Данилом у циљу да преболим бившег дечка ја сам толико себе упознала. Та два месеца ја сам била као војник – ишла сам на посао и само сам се бавила програмом. То је једино што сам радила. Гледала сам видеа, хватала белешке, читала белешке које су ми корисне, понављала, вежбала са људима… Свака вежба
коју је требало вежбати ја сам вежбала са људима, вежбала бесомучно и толико сам негде себе истренирала да сам ја пребацила, тако да када сам упознала дечка који ме раније у животу не бих дала шансу ја сам тад била “па добро, могу на једну кафу”.
Дечко коме је дала шансу, након неког времена постао је муж, а још један од важних проблема који је решен током трајања програма је псоријаза.
У том моменту када је кренуо програм 15 година сам имала псоријазу. И све сам пробала, све могуће лекове и лекаре у Србији и оне најзвучније, мелеме из манастира, квантну медицину, све што је могуће, промењен начин исхране… И у једном моменту неко је ракао да је имао проблем са витилигом, и да му се то смањило. И ја схватим, на половини програма, да се мени смањила псоријаза.
Кад сам завршила програм, мени псоријаза и даље тако смањена. И ево после две године, где ми се повукло, уопште ми се није вратило, нити имам више тај грозан облик, тако да 70% ми је можда нестало и није ми се више нигде ширила.
Вратила сам се кући у сред ратног стања из затвореног ваздушног простора
Још један од бенефита који су дошли природно и готово непланирано јесте отварање ка људима, боља и лакша комуникација, како у пословним, тако и у неким приватним ситуацијама.
Ја сам ужасно интровертна била. Иако директор финансија у мојој фирми, никад нисам изашла јавно да причам пред људима, за мене је то страшно. Када одем у Израел, затворим се сама у канцеларију, само да ме нико ништа не пита и ужасно сам стидљива, ужасно сам интровертна, али могу да кажем да сам се у јуну месецу ове године затекла у Израелу кад је почео рат.
Само захваљујући томе што сам комуницирала са другим људима, причала, што сам била отворена да позовем нашег амбасадора, ја сам се вратила кући. Вратила сам се кући у сред ратног стања из затвореног ваздушног простора у Израелу. Ја не могу да кажем да то није програм. Ја сам се толико отворила, толико сам се ослободила да питам друге људе…
Тако да на неким својим особинама уопште нисам радила. Ја сам се јавила на програм да превазиђем трауму у свом емотивном и љубавном животу а просто су неке друге ствари саме од себе дошле – да сам се отворила према другим људима, да сам престала да будем толико стидљива…
Само одједном приметиш да је нешто другачије
Позитивну промену која наступи приметимо сами, али неминовно је примети и наша околина, како када су у питању наши ближњи и породица, тако и када је у питању пословно окружење.
Неминовно је да тада дође и до промене односа на боље, па да променом која се десила у нама позитивно утичемо и на своје ближње.
Највећу промену сам видела у мојој матичној породици са мојим родитељима, највише са мојом мајком јер неки страхови су мени испливали, а нисам била свесна да су страхови из детињства и да су из погрешног односа са мајком. Нисам желела да учествујем на програму а да не кажем мајци до каквих закључака сам дошла.
Тако да сам врло саосећајно села са њом и причала и не могу да кажем да је било лако, било је врло и болно и тешко и емотивно… Ми никад нисмо имале лош однос, само једноставно смо имала неразумевање. Али сад мислим да тако смо јаку везу изградиле, зато што она је била несвесна. Она је мене родила са 20 година, она је мене васпитавала тако што је најбоље знала и умела, тако да несвесно је неке поступке радила и тако да сам са њом баш срећна што имам нови и бољи однос.
Промена коју је остварила помогла јој је да боље разуме како себе саму, тако и друге људе.
Људи на послу, који ми нису толико блиски, морам да кажем да су сви приметили промену. Прво су сви приметили да комуницирам и причам, да нисам затворена. Моји одговори су углавном били “То не може”.
Мој отац и мајка су проговарали из мене на послу. Значи, ја сам ауторитет и на позицији и то не може и онда су људи увек нервозни одлазили из моје канцеларије. Сад сам променила приступ према њима, да саслушам зашто то треба, да разумем особу, да схватим да сам ја овде прво човек па сам на послу, да кажем људима да неке ствари не треба да радимо зато што су погрешне, а не само “не може зато што ја тако кажем”.
Поправе се неке ствари у ходу
Данас се много говори и о границама, а ипак је великом броју људи тешко да постави границе, да каже НЕ без осећаја кривице и без уверења да твоје границе и твоје НЕ повређују другу страну. Кроз Упознај себе учимо да су границе важне и да нас оне не само да не удаљавају, већ нас могу зближити. Некада, и без свесног рада на том конкретном изазову, дође до напретка ког тек касније постајемо свесни.
Нашој саговорници је сада у реду да каже да јој треба више времена за неки задатак на послу и да не прихвата да буде преоптеретћена из страха од отказа.
Можда сам претходни посао променила зато што је моје виђење ствари било погрешно, каже она додајући да се и сама много боље осећа у комуникацији са људима, нарочито у пословном и непородичном окружењу.
Можда се нису сад толико људи променили према мени него сам ја променила свој приступ и то је њих откравило у неку руку.
Нежност и заинтересованост за сваког појединца
На питање шта је оно што Данилов приступ и његове групне програме разликује од неких других програма истакла је заинтересованост за сваког појединца на том нивоу да се стави у наше емотивно стање.
Била сам на пуно едукација и у земљи и у иностранству, у Европи и у Америци и оно што Данила разликује од других јесте што углавном “coach-i”, у смислу посвећености личном развоју, раде тако што нам дају разне тестове, сврстају нас у одређене групе и понашају се према појединцу као делу групе – “ти си та и та врста личности, са тобом радимо тако”.
Исте методе имају за исте људе. Код Данила не постоји тестирање, нема групног приступа, свакој особи приступа појединачно, врло осећајно и заинтересовано.
А како знам да постоји заинтересованост? Ја сам се на Упознај себе можда два пута јавила и на Остани са собом јавила сам се после 5 месеци. Он је тачно знао о чему смо ми причали пре тога. Верујем да се враћа и гледа видеа (што радим и ја) и хвата белешке, али заинтересованост за сваког појединца на том нивоу да се стави у наше емотивно стање је нешто што ми је највише код Данила на људском нивоу пријало. Када сагледам све људе око себе са којима се дружим негде могу њега по томе да издвојим.
Морам да напоменем и да је Данило јако млад, а иза њега стоји докторска дисертација, пуно рада на себи и личном развоју, а и формалног образовања, баш огромног.
Све је колико ти желиш
За велики број полазника и полазница програма група подршке је од немерљивог значаја, али када полазиш из позиције интроверта рад у групи може бити и изазов. Време, рад на себи и свест о томе да си у сигурном, прихватајућем и подржавајућем окружењу у коме ништа није обавезујуће, већ је добровољно отварају нове видике.
За мене је најстрашније било што је група. Да се јавим да причам јавно, још када ме је убацио у групу на Фацебооку… Онда схватим да групу можеш да конзумираш колико год ти желиш. И ја сам тако радила. И сад тако радим.
Не кажем, стекла сам дивне пријатеље, ја сам се зближила са неким људима као да их цео живот познајем и баш је лепо.
Једној сам девојци била и на свадби. И то ми је можда “highlight” овог програма, што нађеш тако дивне пријатеље и што је тако ненасилно, ненаметнуто. Све је колико ти желиш. Сада рецимо уопште немам проблем да се јавим и да пред 300 људи у својој фирми кажем да нешто треба да се уради и да им кажем да нешто апсолутно не може и то је нешто на чему нисам радила, а што ми се јавило тако природно.
Оно што се унутар нас дешава је много важније од свих спољашњих фактора
Након свих резултата и позитивних промена постигнутих у претходне две године, каже да би волела да примени све усвојено са програма у новим ситуацијама и окружењима.
Оно што сам приметила јесте да ствари које сам обрадила на програму и које сам у тој некој сигурној зони, зони која ми је позната применила, оне функционишу и раде, али када се нађем у новој ситуацији не умем најбоље да применим све то.
На пример, сада када сам се удала и имам породицу мог мужа опет ми се враћају неки стари тригери када дође његова мама и када ми каже “Ти то мораш”, ја опет чујем моју маму и “Ти то мораш” и ја се онда опет повучем у себе и ћутим и не проговорим два сата. Тако да мислим да је одличан простор за рад сналажење у новом окружењу и примена свега овог са програма у новим ситуацијама. То се вероватно вежба. Мислим да ове две године није довољно да се поправи претходних 35. Тако да мислим да је ту опет потребно време. И сад се враћам да читам белешке јер заборавим. Мора да се вежба. Да ти постане рутина.
Некако сам схватила да једном када поставиш темеље и поставиш неке резултате код себе ти просто желиш још више да радиш, то те вуче. Овај програм ти много тога да, да ти алате и кад кренеш да их примењујеш, схватиш да ради, да се ти боље осећаш у томе, да желиш још нешто да научиш.
Резултат који постигнемо у себи је трајан
Како се и сама двоумила да ли да упише програм, за крај смо је питали која би била њена порука за све који се налазе у сличној позицији и двоуме се да ли да упишу Упознај себе.
Моја негде порука је да оно што се унутар нас дешава је много важније од свих спољашњих фактора – и од посла, и од машине за сушење веша.
Тај резултат који постигнемо у себи је трајан, са њим ћемо много лакше и купити машину за сушење веша и постићи неке друге резултате, али морамо нешто и да уложимо.
Ако особа сама са собом зна шта жели (ја нећу овако да се осећам, хоћу да ми буде боље, не желим да се пробудим ујутру и да ми се плаче чим устанем, не желим да будем тужна, не желим да будем депресивна), просто нечег мораш да се одрекнеш.
И ја бих се сад, из ове перспективе одрекла, и летовања, и свега бих се одрекла да идем на програм јер то је нешто што мени може да помогне. И мора да се инвестира време. Мора се уложити у себе по сваку цену – и финансијски, али и време јер је дугорочно и никад није касно.
Ја имам 38 година и никад није касно.❤️
